1.

Utvome oku spavaju noćni tramvaji
Neko silazi ulicom Sedmoga jula
Ogrnut oblakom kao pelerinom
Sava i Dunav se kod Ratnog ostrva spajaju
Kao anđeli u "Nebu nad Berlinom"
Tiha se euje pesma iz moga tranzistora
O nekoj zemlji u kojoj nema slobode
Linija mog života prekida se na kratko
Tamo gde se ukrštaju dve beogradske ulice
I dok vetar otkida listove kalendara
Ja izlazim iz tebe, kao riba iz vode
Kao nevina žrtva još nevinijeg ubice.

Možda me ne razumeš
Možda ne osećaš ništa od ovog što nazirem, slutim
Možda si još mlada za poemu
Možda bi bilo bolje da ponešto prećutim
Ponekad imam utisak da preterujem u svemu
Stare se lađe vuku kao starice uz reku
Noseći sećanja kao pisma, zauvek otvorena, u sebi
Tek na kraju shvatimo šta smo sve propustili
Kad Bog oprosti ono što niko oprostio ne bi
Ali, šta sve to vredi kad dođemo do kraja
Kome je potreban cilj kad više nema puta
Pravila postoje da bi izuzeci došli do izražaja
A ti ne shvataš zašto si zabrinuta...

All rights reserved®. Used by permission of the author.
Copyright© 2000 by Radoman Kanjevac