RADOMAN KANJEVAC - bibliografija - MISLIM DA NE ZNAŠ...

 

 

7.

Hiljadu godina tuđeg iskustva osećam u svakoj tvojoj reči
A, opet, ne bih rekao da vreme stoji, naprotiv
Sedamnaest godina i petnaest meseci
Ipak je malo, premalo za jednu noć
Broj tvojih godina pomnožen sa dva
Dao bi neki opipljiv rezultat
O kome bi se moglo razmišljati bez kajanja
Ovako, pre mi ličiš na slučajan susret
Na opasan sudar sna i vasione
Na idilu sa nesagledivim posledicama
Tvoji su prsti nalik na zatvorske rešetke
Kroz koje ne vidim ništa osim neba
A taj osmeh, otvoren kao klavir pre diplomskog koncerta
Nimalo mi ne uliva samopouzdanje
U laž je, često, najlakše poverovati


Osećaš li Dunav pod prozorom
Osećaš li miris lipa u svojoj ulici
Misliš li da sve to ima neki smisao
Osećaš li početak jeseni u meni
Nabokov je o tome nešto napisao
U ovim godinama lako bih mogao zaspati u snu
I da me niko, osim tebe, više ne probudi...


Ni voda ni zemlja, ni dete ni žena
Gledaš me pogledom koji ne oprašta
A pred tobom cela moja poezija
Sćućurena kao ptica sa govornom manom
Spakovana u brižljivo odabrani papir, sa mašnicom
Kao poklon za tvoj rođendan
Pa ovlaš nasloniš glavu na moj kaput
Pospan, ubledeo, umoran od puta
Kosa ti samo sklizne niz mrak kao veverica
Na usnama ti spava Venecija
Sa gondolama, sa trista kanala
A oko mene sve neka strana, dobro poznata lica
Mislim da ne znaš s kim imaš posla, mala...

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
< >

All rights reservedR. Used by permission of the author.
CopyrightC 2000 by Radoman Kanjevac