RADOMAN KANJEVAC - bibliografija - MISLIM DA NE ZNAŠ...

 

 

5.

Nekad me tako razbesniš da ne znam gde su vrata
Zoveš me bez razloga i pričaš o slobodi
Gnjaviš me pitanjima, kao da sam ti tata
Zatim šapućeš nešto o demonstracijama
Hodaš po žici ka meni kao mačka
A ja te sanjam kako hodaš po vodi
U jednoj ruci nosiš sokola, dresiranog da se do smrti bori
Protiv istine, protiv naših nedefinisanih susreta
Ne čuješ pesmu s planine koja gori
Divni se zvuci, slobodni kao vuci, prostiru horizontom
A ti, uspravna kao katarka, lepa kao geografija
Koračaš mojom pesmom kao da koračaš frontom
Kosa ti leprša na vetru kao zastava Dominikanske republike
Lepo je i šteta je što nema više publike
More se izvinjava što je nespremno za ovu svečanost
Oblaci se sudaraju iznad planine kao pijani starci
Munje ujedaju okolna brda kao komarci
Jednom rečju, prolaziš kroz moje snove kao kroz pakao
Zatečen tim prizorom i Bog je, naravno, plakao
Malo potom, sve nestaje...
Čuje se samo moje ubrzano disanje
Nalik na pesmu usamljenih neidentifikovanih zrikavaca
A u tebi se skupila neka slovenska tuga
Na stolu prva jutarnja kafa i puna pepeljara pikavaca
Vidim ti u očima neslavnu budućnost
Nekoga koga će mnogi voleti
A niko mu neće verovati
Mislim da ne znaš s kim imaš posla, mala...

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

All rights reserved®. Used by permission of the author.
Copyright© 2000 by Radoman Kanjevac